Jedna od vrlo aktuelnih tema o kojoj se već nekoliko godina debatuje, jeste svakako bezglutenska ishrana, koja je izazvala mnoge kontroverze. Još od kada je Novak Đoković lansirao čuvenu bezglutensku dijetu, priča u kojim proizvodima ima ili nema glutena i koliko je on zapravo štetan, ne jenjava. A šta je zapravo taj gluten i da li treba da ga se plašimo?
Učestalost intolerancije na gluten danas je četiri puta veća nego sredinom prošlog veka. Razloge treba tražiti u promenjenim prehrambenim navikama, načinu gajenja životinja i biljaka, kao i u proizvodnji i obradi hrane.
Gde se krije gluten
Gluten je kompozitni protein koji se u najvećoj meri nalazi u pšenici, raži i ječmu. U hrani ga ima najviše u hlebu, testeninama, grickalicama, slatkišima, pivu, kečapu, paniranom mesu, instant kremovima, sladoledima, supama iz kesice…
Često se krije i u aditivima, konzervansima i stabilizatorima hrane pod nazivom „biljni protein“ ili „modifikovani skrob“. Koristi se i u kozmetici – šamponima za kosu, tečnostima za ispiranje usta, pastama za zube, puderima, ruževima i sjajevima za usne. Gluten je prisutan i u nekim lekovima – tabletama i kapsulama koje sadrže nosače od pšenice, potom u vitaminskim dodacima i kašicama za decu. Ukoliko ne obraćamo pažnju na to šta jedemo i koristimo, ispada da ga unosimo svakodnevno.
Gluten free
Kada pogledamo navedeni spisak, zaključujemo da je gluten svuda oko nas. O bezglutenskoj ishrani, sada već postoji opširna literatura, a njenu bazu čine proizvodi od kukuruza, heljde, lana, prosa i pirinča. Riba, sveže voće i povrće, takođe su važan deo ovog menija. Još od novembra 2005. uvedeno je obavezno navođenje glutena na deklaracijama proizvoda. Sve češće se na policama supermarketa mogu videti proizvodi specijalno formulisani za ishranu populacije osetljive na komponente glutena, sa uočljivom oznakom.
Celijaklija i dijeta
Za početak treba napraviti razliku – postoje osobe koje pate od alergije na gluten i one druge, koje izbacivanjem glutenskih proizvoda i primenom gluten free ishrane, postižu dobre rezultate vezane za gubitak kilograma i poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja.
Celijakija ili glutenska enteropatija je autoimuno oboljenje, koje se vezuje za netoleranciju glutena, a uslovljena je genetskim predispozicijama i drugim faktorima u koje spadaju stil života i okruženje. Procenjuje se da od nje boluje svaka stota osoba širom sveta, a u Srbiji između 35000 i 70000 ljudi.
Simptomi
Kada osoba genetski predodređena za celijakiju prvi put unese neku od namirnica koje u sebi sadrže gluten, manifestuje se čitav niz simptoma, koji se razlikuju od osobe do osobe. Najčešći su prisutni: dijareja, gubitak težine, slabljenje organizma, bol u stomaku, nadimanje, povraćanje, a kod dece, usporavanje rasta i razvoja.
Kod osoba osetljivih na gluten, organizam proizvodi antitela koja deluju protiv sastojaka crevnih resica. Njihova osnovna funkcija je da razgrađuju i apsorbuju hranljive materije a oštećenja direktno utiču na smanjenu resorpciju sastojaka hranljivih materija (proteina, masnoća, ugljenih hidrata, vitamina i minerala) iz hrane.
Nedostaci
Ponekad se dešava da pridržavajući se strogo pravila bezglutenske ishrane, izbacimo i one namirnice koje su važne za pravilno funkcionisanje organizma. Osobe koje nemaju dijagnozu celijakije, ne moraju da naprave rigoroznu restrikciju ishrane, koja ukoliko nije pod zdravstvenim nadzorom može da dovede do:
- Manjka gvožđa
- Deficita folne kiseline
- Manjka magnezijuma, hroma i kalcijuma
- Manjka B vitamina
VAŽNO: informacije koje su date u ovom tekstu su informativnog karaktera i nisu namenjene za dijagnostiku ili lečenje bilo koje vrste
