Letnje temperature dovode do pada pritiska, usled gubitka vode i dehidratacije. To je rizično za starije osobe jer dolazi do slabije prokrvljenosti bubrega, srca i mozga. Vrednost krvnog pritiska nije ista za svaku osobu i varira od uzrasta, aktivnosti, uzimanja pojedinih lekova, kao i opšteg zdravstvenog stanja. Da bi se dugotrajno stanje niskog krvnog pritiska označilo kao bolest – (hronična hipotenzija) sa simptomima i smanjenjem kvalitetom života, mora se detaljnije ispitati. Hipotenzija može da se javi i kao posledica dehidracije, depresije, kardiovaskularnih bolesti i bakterijske infekcije.
Umor, malaksalost, glavobolja ili vrtoglavica, neki su od najčešćih simptoma niskog pritiska. Češće sa javlja kod žena u četrdesetim i pedesetim godinama.
Da bi bili sigurni da nam je pritisak zaista ispod granica normale, pre nego što popijemo šoljicu kafe, najbolje je izmeriti pritisak i očitati njegovu vrednost na meraču pritiska. Njihov izbor je veliki – za nadlakticu, članak ruke, automatski, poluatomatski sa većom ili manjom memorijom, itd… Neki od njih imaju i napredne funkcije, poput one za smanjenje hipertenzije usled efekta “belog mantila”.
Neke činjenice o niskom pritisku
- Pritisak je najniži u prvom satu nakon jela, ali ovaj problem umanjićete ako jedete češće, a manje obroke.
- U trudnoći se, pod uticajem hormona, krvni sudovi šire i očekivano je da dolazi do sniženja krvnog pritiska.
- Smanjena ili povećana aktivnost štitne žlezde, nizak šećer u krvi, bolest nadbubrežne žlezde, u nekim slučajevima i dijabetes – mogu da dovedu do pada pritiska.
- Neadekvatan unos vitamina B12 ili folne kiseline izaziva smanjenu proizvodnju eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), što može da dovede do promene krvnog pritiska.
- U slučajevima dehidratacije, usled povraćanja, teških proliva, visoke temperature, prekomerne upotrebe diuretika, kao i kod prenapornih vežbi, pritisak pada.
- Ako morate dugo da stojite u mestu, povremeno pomerajte noge i ruke. Mišići nogu se stežu, a krv u venama sporije se vraća prema srcu, što automatski dovodi do pada krvnog pritiska.
Šta treba izbaciti
- Naglo ustajanje iz kreveta ili iz ležećeg položaja
- Tuširanje (pre)toplom vodom
- Naglo povećanje fizičke aktivnosti
- Masnu i prženu hranu
- Neredovnu ishranu
- Prejedanje
Šta treba ubaciti
- Započeti dan sa dubokim udisajima u provetrenoj prostoriji
- Jodiranu so – ona vezuje vodu u organizmu
- Namirnice bogate kalijumom: nemasno meso, mahunarke, leguminoze, semenke suncokreta, suvo voće, hranu iz mora i namirnice bogate vitaminom C
- Tuširanje hladnijom vodom
- Postepeno povećanje fizičke aktivnosti – time se smanjuje rizik za oboljenja srca i krvnih sudova.
- Tečnost – prednost treba dati mineralnim vodama, najbolje onima sa više natrijuma i prirodno ceđenim sokovima
- Hladno ceđena ulja (maslinovo, laneno…)
- Podelu ishrane u tri obroka (doručak, ručak i večera), kako bi organizam mogao pravilno da iskoristi energetske, gradivne i zaštitne materije
Kafa – da ili ne?
Postoji ubeđenje da kafa podiže krvni pritisak i uglavnom zbog toga mnogi ovim napitkom započinju dan. I zaista, kafa kao diuretik, u prvom momentu podiže pritisak, ali ga kasnije obara i zato je ne treba piti previše. Ovo pravilo posebno važi za kafe s jačom koncentracijom kofeina kao što su instant (npr. Nescaffe) i espresso.
SO, da ali JODIRANA
Jedite nešto slaniju hranu, jer so vezuje vodu u organizmu. Preporučuje se jodirana jer jod stimuliše cirkulaciju i podstiče proizvodnju hormona štitne žlezde koji deluju stimulativno. Ako jodiranu so koristite za kuvanje, začinite jelo neposredno pre serviranja jer se jod kuvanjem uništava.
Vežbanje po vrućini je opasno, pa bi fizička aktivnost trebalo da se organizuje ranije pre podne ili u večernjim satima kada su temperature podnošljive. Poznato je da redovna fizička aktivnost dugoročno snižava krvni pritisak i time se smanjuje rizik za oboljenja srca i krvnih sudova.
VAŽNO: informacije koje su date u ovom tekstu su informativnog karaktera i nisu namenjene za dijagnostiku ili lečenje bilo koje vrste!
