Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba koje izaziva promena vremena pati gotovo polovina svetske populacije. Problemi koji se javljaju zbog promene temperature, vlažnosti vazduha i jonizacije, smanjuju se čim se vreme stabilizuje. Starosna granica se pomerila, te se osim starih i hroničnih bolesnika, mladi se sve više žale na tegobe izazvane vremenskim oscilacijama. Svima nam je poznato stanje pospanosti, umora i gubitka energije, kada napolju pada kiša i kada je povećana vlažnost vazduha. Zima više ne liči na zimu, a godišnja doba smenjuju se bez prelaznih razdoblja. Prema skorijim istraživanjima, na vremenske promene najosetljivije su žene, potom tinejdžeri do 15 godina i stariji od 45.
Otac moderne medicine, Hipokrat, isticao je važnost sagledavanja vremenskih prilika tokom procene zdravstvenog stanja čoveka. Interesovanje za uticaj vremena na zdravlja uslovilo je i razvoj nove grane meteorologije – biometeorologije.
Ko je meteoropata?
Često danas koristimo ovaj termin ali šta je zapravo meteoropata? To je osoba kod koje su pojava tegoba ili pogoršanje osnovne bolesti redovno povezani sa određenim vremenskim prilikama. Meteoropatske reakcije nisu više rezervisane samo za bolesne ljude već se javljaju i kod i potpuno zdravih osoba. Jedna od definicija je i grupa simptoma i reakcija koje se manifestuju kada dođe do promene jednog ili više meteoroloških faktora.
Kriva je hipofiza
Pri dužem zadržavanju iznad jednog područja, vremenske prilike utiču na adaptaciju organizma. Ukoliko se organizam ne prilagođava dovoljno brzo na klimatsku promenu, hipofiza povećava lučenje ACTH ili hormona stresa. Kod meteoropata se javlja osećaj teskobe i razdražljivosti, smanjuje se lučenje endorfina, koji je inače prirodno sredstvo protiv bola.
Psihičko stanje
Nagle promene vremena nepovoljno utiču na nervni sistem, te smo skloni razdražljivosti, depresivni raspoloženjima, apatiji i umoru. Zato popijte šolju dobrog biljnog čaja, tuširajte se naizmenično toplom i hladnom vodom i priuštite sebi makar mini odmor u toku dana. U slučaju poremećaja sna ne prejedajte se pre odlaska na spavanje.
Stres
Stanje napetosti ne dozvoljava da se organizam prilagodi novonastalim promenama, već naglo skače krvni pritisak, dolazi do pojave nesanice, glavobolje, preznojavanja, dekoncentracije i niza drugih simptoma, koji otežavaju normalno funkcionisanje.
Migrene
Kada je napolju vetrovito, ljudima koji pate od migrena pogoršavaju se bolovi. Usled vetra stežu se krvni sudovi hipotalamusa, centra u mozgu zaslužnog za nadzor telesnih funkcija. Sa povećanjem temperature krvni pritisak pada. Ako tada ne pijemo dovoljno tečnosti, dolazi do dehidratacije, mozak se slabije snabdeva krvlju, te lako dolazi do pojave nesvestice i vrtoglavice.
Ožiljci
Nagli pad atmosferskog pritiska, koji prati dolazak oluje, izaziva stezanje i opuštanje oštećenog tkiva. S obzirom na to da ono nije elastično nego tvrdo i žilavo, ne prilagođava se promeni pritiska, što izaziva zatezanje kože. Kiša donosi svrab i peckanje ožiljaka.
Hronične bolesti
Meteoropatske tegobe najizraženije su kod hroničnih bolesnika, a posebno su pogođene i žene u menopauzi. Reumatičari, astmatičari i srčani bolesnici naročito loše podnose povećanu vlažnost vazduha, hladno i vetrovito vreme.
- Artritis – nagle promene vremenskih faktora poput barometarskog pritiska i vlažnosti, dovode do intenziviranja bola kod pacijenata sa artritisom, dok niske temperature pojačavaju ukočenost.
- Astma – istraživanja su pokazala da kada je vreme hladno i suvo veći broj astmatičnih pacijenata ima pogoršanje stanja.
- Multipla skleroza – studije su pokazale da se kod većine obolelih od ove bolesti simptomi se pogoršavaju kada su spoljne temperature visoke, kao i u slučajevima kada se pregreju.
- Hipertenzija – akutna pogoršanja izrazita su kod pada atmosferskog pritiska i temperature, pojačanog vetra, prolaska hladnog vazduha.
- Hronični sinuzitis – veruje se da promene barometarskog pritiska uslovljavaju nastanak glavobolja.
Šta savetuju stručnjaci:
- Boravkom u zatvorenom ili klimatizovanom prostoru gubi se sposobnost prilagođavanja na promenu vremenskih uslova.
- Da bi ublažili negativan uticaj vremena, naročito u proleće, savetuje se boravak u prirodi, dovoljno sna, ishrana bogata voćem, povrćem i ribom, uzimanje dovoljno tečnosti uz redovnu fizičku aktivnost. Preporučuje se pešačenje.
- Ako znaju za podložnost uticaju vremenskih promena meteoropate treba da se suzdrže od uzimanja alkohola, jakih sireva i čokolade, jer oni pojačavaju razdražljivost.
Biometeorološka prognoza
Biometeorološka prognoza sadrži opis meteorološke situacije i najavljuje dolazak onih vremenskih prilika koje mogu negativno da utiču na zdravlje ljudi. Na osnovu ove prognoze osetljivim osobama se daju saveti o ponašanju, (izbegavanje fizičke aktivnosti, oprez u saobraćaju). Cilj prognoze je da se osetljive osobe blagovremeno upozore kako bi se vremenski uticaji na njihovo zdravlje sveli na minimum.
VAŽNO: informacije koje su date u ovom tekstu su informativnog karaktera i nisu namenjene za dijagnostiku ili lečenje bilo koje vrste
