Telo čoveka nastanjuje nekoliko biliona bakterija, a u zdravom organizmu ravnoteža se uspostavlja u prevladavajućem odnosu „dobrih“ nad „lošim“ (patogenim) bakterijama. Kada se ova razmera značajno poremeti, dolazi do gastrointestinalnih problema. Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za dijabetes, nefrologiju i oboljenja digestivnog sistema (National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases) oko 60 – 70 miliona ljudi pati od nekog probavnog poremećaja.
Kao posledica hroničnog stresa, nekontrolisanog uzimanja antibiotika i savremenog fast food načina ishrane, dolazi do poremećaja crevne flore i sve većeg porasta alergijskih i autoimunih oboljenja. O njihovoj važnosti govori više naučnih studija, širom sveta radi se na stvaranju novih probiotičkih suplemenata, za koje se veruje da će ubrzo dovesti do revolucionarnih promena u brojnim granama medicine: onkologiji, gastroenterologiji, alergologiji, pedijatriji i infektologiji.
Probiotik, prebiotik i simbiotik – pojmovi koji zvuče slično, ali to nisu. Da li ih razlikujete?
Probiotici
To su živi bakterijski organizmi, koji zaustavljaju stvaranje toksičnih supstanci. Dosadašnja istraživanja su pokazala da probiotik ne može da zameni uništenu crevnu floru, ali je moćan pomoćnik, dajući dovoljno vremena prirodnoj flori da se obnovi. Probiotičke vrste se zatim zamenjuju prirodno nastalom crevnom florom.
Kada usled nekog poremećaja crevne flore ili posle terapije antibioticima želimo da oporavimo organizam, preporučuju se gotovi preparati od kojih neki sadrže 3, 6 ili čak 10 sojeva korisnih bakterija u značajno većoj koncentraciji nego što ih možemo uneti hranom. To su sojevi koji su otporni na kiseline digestivnog trakta, najčešće iz roda bifidobacterium i lactobacillus.
Danas na tržištu postoji paleta probiotika u obliku praška, kapsula i tableta. Probiotik kapsule su delotvornije od tableta jer bolje štite „dobre“ bakterije od želudačne kiseline.
Najbolje vreme za uzimanje probiotika je 15 do 30 minuta pre jela, jer želudačna kiselina utiče na njihovu apsorpciju. Ako probiotik uzmete posle obroka, njegovo dejstvo se smanjuje usled porasta želudačne kiseline.
Prirodni izvori probiotika nalaze se u:
- Jogurtu, najpoznatijem izvoru „dobrih“ bakterija poput lactobacillus orbifidobacteria koji održava zdravu ravnotežu bakterija u crevima.
- Kefir od fermentisanog mleka po ukusu i strukturi sličan je jogurtu, sadrži probiotske kulture i obilje vitamina i minerala.
- Istraživanja pokazuju da se lactobacillus nalazi u nekim fermentisanim mekim sirevima, kao što je gauda.
- Miso supa sadrži više od 100 vrsta probiotskih bakterija, ima malo kalorija, a puno vitamina B i antioksidanasa.
- Nepasterizovani kiseli kupus bogat je živim lactobacilli-ma, korisnim mikroorganizmima i enzimima.
Prebiotici
Za razliku od probiotika, prebiotici nisu živi organizmi. Njihova razgradnja započinje tek u debelom crevu, a ti razgradni produkti uništavaju patogene organizme i podstiču rast normalne crevne flore. Najpoznatiji prebiotik je polisaharid inulin, sastavljen od D-fruktoze i male količine D-glukoze. Brojne studije potvrdile su stimulativno delovanje inulina na rast bifidobakterija u dozi od 5 grama dnevno. „Hranjenje“ bifidobacteria i lactobacilla inulinom omogućava im da pobede potencijalno štetne bakterije.
Servirajte prirodne prebiotske izvore na svoj tanjir: špargle, banane, ovsenu kašu, crveno vino, med, luk i mahunarke.
Ali oprez! Prebiotici pojačavaju dejstvo probiotika kada se koriste zajedno. Ako se pretera sa proizvodima koji sadrže inulin, može doći do nadimanja i pojave gasova.
Kod dojenih beba, majčino mleko ima bifidogeni efekat koji se zasniva na specifičnom proteinskom sastavu mleka, prisustvu laktoferina i oligosaharida. U mlečnim formulama za bebe dodaju se prebiotske formule u cilju poboljšanje ishrane dece koja nisu dojena majčinim mlekom.
Sinbiotici
Sinbiotik je relativno novi pojam, predstavlja kombinaciju probiotika i prebiotika. Udruženim delovanjem njihovo dejstvo se pojačava. Najčešće je dovoljna jedna kapsula dnevno koja se pije sa malo vode u isto vreme svakog dana, optimalno uveče, pre spavanja.
Sinbiotik sadrži veću količinu sojeva probiotskih bakterija i prebiotik. Neke sinbiotičke tablete proizvedene su inovativnom tehnologijom inkapsulacije čime se obezbeđuje bolja stabilnost i veća efikasnost dejstva. Dupli protektivni sloj štiti bakterije od destruktivne aktivnosti želudačnog soka i digestivnih enzima.
Ne zaboravite!
Preko digestivnog trakta apsorbuju se neophodni vitamini i minerali. Ishrana bazirana na prostim šećerima smanjuje dejstvo korisnih bakterija i povećava prisustvo patogenih. Unos vlakana i složenih ugljenih hidrata utiče na porast korisnih bakterija. Konzumiranjem probiotika kroz fermentisane mlečne proizvode i suplemente, delujemo na crevnu mikrofloru koja ima značajnu ulogu u jačanju imuniteta, jer se čak 60% ćelija imunološkog sistema nalazi u crevima!
VAŽNO: informacije koje su date u ovom tekstu su informativnog karaktera i nisu namenjene za dijagnostiku ili lečenje bilo koje vrste!
