Četrnaestog novembra obeležava se Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti. Cilj prošlogodišnjih aktivnosti bio je usmeren na skretanje pažnje i interesovanja javnosti na mogućnost primarne prevencije dijabetesa. Prema podacima SZO sa ovom bolešću danas se bori više od 190 miliona ljudi širom sveta. Broj obolelih je u konstantnom porastu, a procenjuje se da će do 2025. dostići čak 330 miliona.
Stručnjaci upozoravaju da važni okidači leže ne samo u unutrašnjim, već i u spoljašnjim faktorima, među kojima najznačajnije mesto imaju gojaznost, odsustvo fizičke aktivnosti, neadekvatna ishrana i stres.
Višak kilograma i višak problema
Prekomerna kilaža uključuje brojne zdravstvene probleme i tegobe, a u velikoj meri utiče i na pojavu dijabetesa tipa 2. Kombinacija kalorične hrane bogate zasićenim mastima, genetska predispozicija, kao i nedovoljna fizička aktivnost naglo dovode do porasta kilograma. Izračunajte indeks svoje telesne mase (BMI) i brzo ćete saznati da li ste u rizičnoj grupi (podelite težinu u kilogramima sa kvadratom visine u metrima – kg/m2). Lečenje gojaznosti obuhvata dijetetski režim ishrane, povećanu fizičku aktivnost i promenu stila života.
Osnove pravilne ishrane – ključ zdravlja
Kada pravite plan zdrave ishrane vodite računa o odnosu između ugljenih hidrata, masti i proteina.
Od ukupnog energetskog unosa ugljeni hidrati treba da čine 50-60%, masti 30%, proteini 20%.
Ukoliko ste izloženi riziku od nastanka dijabetesa, preporučuju se namirnice sa niskom vrednošću glikemijskog (šećernog) indeksa: voće i povrće (osim krompira i lubenice), hleb od punog zrna, obrano mleko, mahunarke i posna mesa.
- Hranu pripremajte što kraćom termičkom obradom, izuzev kada je neophodno duže kuvanje, kako bi sačuvali dragocene vitamine.
- Izbegavajte dodavanje masnoća i jakih začina, što ne znači da ih treba potpuno isključiti.
- Hranu uzimajte sveže pripremljenu, pre kuvanu, ne prženu.
- Broj obroka je obično 5-6, najbolje uvek u isto vreme.
- Preporučuje se crni, ražani ili Graham hleb koji zbog bogatog sadržaja dijetetskih vlakana sprečavaju nagli pad šećera posle obroka.
- Supe i čorbe veoma su značajne u ishrani, neka se nađu u Vašem tanjiru.
Vitamini i minerali – veliki pomoćnici
Uzimanje odgovarajućih suplemenata sastavni je deo prevencije:
Vitamini B kompleksa – regulišu metabolizam ugljenih hidrata i funkcionisanje nervnog sistema. Dokazano je da dijabetičari imaju snižen nivo vitamina B6, što može uticati na intoleranciju glukoze.
Hrom – povećava osetljivost receptora ćelija za insulin i omogućava transport šećera iz krvi u ćelije.
Magnezijum – omogućava optimalnu funkciju nervnih ćelija i poboljšava proizvodnju insulina u dijabetesu tipa 2.
Cink – uključen u sintezu i iskorišćenje insulina, ima preventivnu ulogu u sprečavanju propadanja β-ćelija pankreasa, a deficit cinka je povezan sa usporenim zarastanjem rana, čestim problemom kod dijabetičara.
Selen – antioksidans, neutrališe slobodne radikale, koji se kod dijabetičara povećano stvaraju.
Koenzim Q10 – antioksidans efikasan u borbi protiv oštećenja prouzrokovanim slobodnim radikalima.
Alfa-lipoinska kiselina – ubrzava metabolizam glukoze, povoljno utiče na ublažavanje bolova, grčeva, utrnulosti i ukočenosti ekstremiteta.
Vitamin C – smanjuje nivo šećera, koji može da se akumulira i izaziva oštećenje oka, nerava i bubrega.
Beta karoten – antioksidans štiti ćelije očnih struktura od degeneracije i komplikacije dijabetesa koja može da dovede do trajnog oštećenja vida
Vitamin E – poboljšava cirkulaciju u mrežnjači i smanjuje rizik od slepila, a takođe olakšava dejstvo insulina.
Osim mineralno-vitaminskih kompleksa preporučuje se i uzimanje preparata koji sadrže ekstrakte biljaka:
Cimet – povećava osetljivost telesnih ćelija na dejstvo insulina i povećava pretvaranje glukoze u energiju.
Žen-šen – smanjuje apsorpciju šećera u jetrenoj cirkulaciji, poboljšava transport glukoze, povećava skladištenje glukagena i proizvodnju insulina.
Ekstrakt semena grožđa – moćan antioksidant, štiti mrežnjaču oka.
Fizička aktivnost – ulaganje na duže staze
- Fizička aktivnost snižava nivo šećera u krvi, smanjuje potrebu za insulinom, povoljno deluje na srce i krvne sudove, doprinosi održavanju idealne telesne težine. Takođe doprinosi jačanju koštano-zglobnog i mišićnog sistema i oslobađanju od svakodnevnog stresa.
- Ima pozitivan psihološki uticaj na vežbača.
- Ukoliko ste duže vremena bili neaktivni postepeno uvodite fizičke aktivnosti, a onda ih održavajte. One mogu uključivati šetnju, ali i one jačeg intenziteta (plivanje, trčanje, aerobik, vožnja bicikla, itd.)
- Jutro je najbolje vreme za vežbanje, za ove aktivnosti izdvojite 40 do 60 minuta svog vremena, nekoliko puta nedeljno.
Stres – preuzmite kontrolu
Kada ste pod (fizičkim i emocionalnim) stresom, nivo šećera u krvi počinje da raste. Povećava se koncentracija hormona stresa (epinefrin i kortizol) a jedna od njihovih glavnih funkcija je podizanje nivoa šećera u krvi. Kako ćete reagovati na stresne situacije, zavisi od strukture Vaše ličnosti. Pronađite ono što Vas najviše rasterećuje i što Vas vraća u stanje unutrašnje ravnoteže, a to mogu biti i mali trenuci:
- Čitajte omiljenu knjigu, ili izađite sa prijateljima u kafić.
- Započnite sa programom vežbi, učlanite se u sportski klub.
- Vežbajte jogu.
- Slušajte muziku koja Vas opušta i pogledajte dobar film!
VAŽNO: informacije koje su date u ovom tekstu su informativnog karaktera i nisu namenjene za dijagnostiku ili lečenje bilo koje vrste
