Opšte je poznato kolika je važnost probiotika za dobro varenje, a skorašnja istraživanja potvrđuju i njihovu delotvornost na celokupan imunološki sistem. U dermatološkim laboratorijama otišlo se i korak dalje, te su probiotci postali aktivne supstance u kremama za negu kože.
Zna se da na našoj koži žive korisne i štetne bakterije koje su odgovorne za zdravlje, ali i lep izgled. Ravnoteža među njima može se brzo poremetiti usled haotičnog životnog stila u koji spada stres, manjak sna, agresivno čišćenje kože, prekomerno sunčanje, konzumiranje alkohola, pušenje idr.
Kao rezultat javlja se osetljiva koža, akne i drugi poremećaji. Ipak pre nego što na lice nanesete masku od jogurta, znajte da to nije dovoljno. Stručnjaci tvrde da probiotici u kremama deluju na dublje slojeve kože, a ne samo površinski. Osim toga, kreme sadrže posebne sojeve bakterija koje nisu istovetne onima koje se nalaze u mlečnim proizvodima.
Koje probiotske kulture se koriste?
Probiotičke kulture proizvode organske kiseline , koje zaustavljaju rast i razmnožavanje mikroorganizama, ali sadrže i specifične supstance zbog kojih im se pripisuju svojstva prirodnog antibiotika širokog spectra.
- Probiotička kultura – Lactobacillus Acidophilus, deluje protivupalno, smanjuje reakcije osetljive kože, ubrzava odstranjivanje odumrlih ćelija i pospešuje regeneraciju oštećene kože.
- Lactobacillus Plantarum dobija se iz fermentisane hrane, a njegova namena jeste jačanje i zaštita hidratantne barijere kože, zbog čega se popravlja njeno celokupno stanje.
- Bifidobacterium Longum – deluje na barijeru kože putem jačanja njene strukture što znači da hidrolipidni film postaje otporniji na štetne uticaje.
Probiotici + prebiotici
Pomoću novih tehnologija kreme, serumi i maske obogaćuju se visokom koncentracijom probiotika koji oživljavaju i osvežavaju kožu, ali i dugoročno jačaju njenu sposobnost samoobnove. Probiotici se mogu kombinovati sa prebioticima. To su biljna vlakna, ulja i drugi prirodni elementi koji služe kao hrana probioticima, a potpomažu njihovo delovanje. U kozmetici se mogu pronaći razne kombinacije: na nekim je proizvodima naznačeno je da sadrže prebiotička svojstva, na drugima su navedeni probiotici, a ima i onih koji sadrže i prebiotike i probiotike.
Za koji tip kože su namenjene kreme sa probioticima?
Preporučuju se kod problema suve, dehidrirane i ispucale kože, alergija, crvenila i ljuspanja kože, seboreje, za kožu sklonu pojavi akni, kao i kod stanja oštećene i stanjene kože nakon tretmana kortikosteroidima. Probiotici zapravo stimulišu imunološki sastav kože i pomažu očuvanju vlažnosti, čime usporavaju i njeno starenje.
Štite osetljivu kožu i smanjuju reakcije koje su uzrokovane iritacijama. Skraćuju vreme trajanja upale i ubrzavaju oporavak fiziološkog stanja kože. Zahvaljujući svojoj snažnoj protivupalnoj aktivnosti, oštećena i iritirana koža vidljivo je obnovljena za kratko vreme.
Istraživanja
Prema najnovijim istraživanjima sprovedenim u Nemačkoj, probiotici u kremama pomažu u regeneraciji kože. Deluju dubinski i ojačavaju međućelijske veze. Ukoliko je reč o mladalačkoj koži, probiotici će u kombinaciji sa ph 5,5 zaštitom doprineti usporavanju procesa starenja.
Ako se vide prvi znaci starenja, kombinacija aktivnih sastojaka, vratiće koži svežinu i sjaj. Dokazano je i da probiotici imaju veliki uticaj na izgled i stanje kože, bilo da se unose u organizam ili nanose spolja. Zdrave bakterije pomažu kod izgradnje kolagena, zaštitne barijere kože i održavanju optimalne hidratacije.
VAŽNO: informacije koje su date u ovom tekstu su informativnog karaktera i nisu namenjene za dijagnostiku ili lečenje bilo koje vrste!
