Alergije su bolest savremenog doba koje je potrebno otkriti na vreme i blagovremeno lečiti kako bi se poboljšao kvalitet života najmlađih. Alergijska stanja kod dece manifestuju se prilikom kontakta sa alergenima bilo da je u pitanju spoljašnja sredina, životni prostor, odredjena vrsta hrane ili lekovi. Alergije koje su vezane za respiratorni trakt mogu biti sezonske i nesezonske. U nesezonske alergije (tokom cele godine), spadaju alergije na prašinu, buđ, grinje, dlaku životinja.
Sezonske alergije vezane su za polene biljaka (trava, drveća i cveća). Leti, dok su temperature visoke i ima malo kiše, koncentracije polena su najveće. Zagađenost vazduha takođe potencira aktivnost polena. Sezona polena traje od kraja februara do kraja novembra. Alergiju izazivaju poleni drveća u rano proleće, poleni trava u kasno proleće, poleni korova krajem leta i u jesen.
Jasni simptomi alergije
Ako dete ima jednog roditelja sa alergijama ili astmom, šanse su do 50% da će ih i dete imati. Ako oba roditelja imaju alergije, šanse se povećavaju na 70 do 80%.
Alergijske reakcije na polen manifestuju se kao: curenje i zapušenost nosa, crvenilo očiju i kijanje. Kod težih slučajeva javlja se bronhoopstrukcija ili bronhijalna astma izazvana alergenima iz prirode kod genetski predisponirane dece. Javljaju se i u obliku tačkastih ili slivenih osipa po koži tela i lica, u obliku ekcema, alergijskog konjuktivitisa…
Dijagnostika kod alergologa
Za dijagnostiku se treba obratiti pedijatru alergologu. Uključuje se pregled ORL specijaliste i oftalmologa. Testovi alergije urađeni u periodima kada se javljaju simtomi mogu da pomognu u identifikaciji antigena koji je odgovoran za pojavu alergije. Najčešće korišćen test za identifikaciju antigena uzročnika alergije je kožni prick test.
Saveti
- S obzirom na to da su alergeni pristuni od ranog proleća do kasne jeseni, roditelji bi trebalo da shodno polenskom kalendaru planiraju godišnji odmor.
- Svake naredne sezone terapiju alergijske kijavice i rinitisa treba započeti preventivno pre pojave prvih simptoma.
- Osnovu lečenje alergija predstavlja izbegavanje kontakta sa alergenom.
- Večernje pranje kose zaštitiće dete od utrljavanja polena preko jastuka u oči i nos, a tokom sezone polena, detetov veš ne bi trebalo sušiti napolju.
- Savetuje se i često propiranje nosnica fiziološkim rastvorom kako bi se odstranili Ag-poleni sa sluzokože nosa.
Lečenje alergije
Bitno je prvo sprovoditi prethodno navedene preventivne mere, a zatim primeniti i medikamentnu terapiju – antihistaminicima, lokalnim dekongestivima, intranazalnim kortikosteroidima. Sve ovo mora biti praćeno i kontrolisano od strane lekara. Treba napomenuti i to da, ukoliko medikamentna terapija nije imala efekta, postoji i imunoterapija.
Komplikacije
Komplikacije polenskih alergija jesu stanja poput sinuzitisa, poremećaja funkcije Eustahijeve tube, poremećaja u arhitekturi kostiju lica, poremećene drenaže suza iz oka, nazalne polipoze, alergijske razdražljivosti, opstruktivne apneje u snu… Ono na šta roditelji treba posebno da obrate pažnju jeste situacija kada se dete žali na brže zamaranje, osećaj nedostatka vazduha praćenog nadražajnim suvim kašljom i škripom u grudima.
Prevencija odmalena
Prevencija započinje još u dojenačkom periodu kada bi majke koje znaju da su sklone alergijama trebalo da decu doje isključivo u prvih 4 do 6 meseci jer se time smanjuje učestalost alergija u toku života deteta. Novija saznanja pokazuju da je poželjno da majke u poslednjem trimestru trudnoće koriste probiotike sa posebnim sojevima za osobe sa atopijom.
