Fotosenzitivnost (osetljivost na sunce) izazvana lekovima nastaje kada određeni lek, koji inače ne izaziva osetljivost, postane fotoaktivan pri interakciji sa UV svetlošću. Promene su vidljive na koži, najčešće na isturenim delovima lica – nos, čelo, jagodice, kao i na dekolteu.
Fototoksičnost i/ili fotoalergija
Fotosenzitivne reakcije javljaju se u dva vida: kao fototoksičnost i fotoalergija.
Fototoksičnu reakciju kože prepoznaćete po izgledu koji podseća na teže opekotine, uglavnom ograničene na regije kože izložene suncu. Ona predstavlja fotohemijsku reakciju koja nije izazvana imunološkim mehanizmom. Dolazi do oštećenja ćelijske strukture, a klinički znaci razvijaju se u roku od nekoliko minuta do par sati nakon izloženosti sunčevoj svetlosti. Ovakva reakcija može se javiti kod svake osobe koja koristi fotosenzitivne lekove. Ipak njena pojava ne može se uvek predvideti i krajnje je individualna. Reakcija se povlači po prekidu uzimanja leka.
Kod fotoalergija dovoljno je prisustvo male količine fotoaktivne hemikalije da bi se pokrenula alergijska reakcija. Nezavisna je od doze primene leka i uslovljena je imunološkim sistemom. Ova vrsta alergija vizuelno podseća na atopijski dermatitis i može se proširiti sa sunčanog na neosunčani deo kože. Ne povlači se momentalno po prestanku uzimanja leka.
U ređim slučajevima istovremeno su tokom korišćenja istog leka prisutna oba mehanizma – fototoksičnost i fotoalergija.
Informacija i upozorenje
Pre sunčanja pažljivo pročitajte uputstvo leka koji koristite, pogledajte upozorenja. Informišite se kod svog lekara i farmaceuta i predupredite neželjene reakcije na vreme. Mnogi lekovi koji se nalaze u širokoj upotrebi i ne idu isključivo na lekarski recept, mogu izazvati fotosenzitivnost.
Ako se ipak sunčate i lečite, vodite računa da…
Kako nije uvek moguće prekinuti upotrebu ovih lekova, važno je razumeti kako pravilno zaštiti kožu od sunčeve svetlosti. Talasne dužine svetlosti koje dovode do fotosenzitivnosti izazvane lekovima su iz spektra UVA (320-400 nm) i UVB (290-320 nm). Izbegavajte nagla izlaganja sunčevoj svetlosti i postepeno povećavajte količinu vremena provedenu na otvorenom. Obavezno zaštite kožu odećom i upotrebljavajte kreme za zaštitu od sunca sa UV/UVB filterima, kao i visokim SPF faktorom: 50+. Preparati koji sadrže para-aminobenzojevu kiselinu (PABA) štite od UVB zračenja, dok titandioksid, cinkoksid, kaolin, kalcijum karbonat, magnezijum oksid i talk, štite od UVA i vidljivog spektra.
Fotosenzitivnost i lekovi
U spisak lekova koji mogu da izazovu fototoksičnu reakciju ubrajamo:
Lekove protiv akni (posebno retinoide), antihistaminike, nesteroidne protivupalne lekove, neke antibiotike (doksiciklin, tetraciklin), lekove protiv gljivica, oralne antidijabetike, diuretike, lekove protiv napetosti i nervoze, antidepresive, lekove za srce.
I to nije sve!
Fotosenzitivnost mogu da izazovu i neke prirodne materije. Eterična ulja citrusa (limun, pomorandža, mandarina, limeta), izbegavajte barem 12 sati pre izlaganja suncu. U suprotnom mogu Vam ostati hiperpigmentacijske mrlje. Preparati na bazi kantariona, izazvaće slične reakcije. Šminku i parfeme u letnjem periodu treba izbegavati ili ih koristiti u večernjim satima. Kožu treba negovati hidratantnim kremama bez dodataka mirisa. Podloga za dnevni make-up treba da bude lagane teksture bez dodatih parfema, najbolje iz kategorije medicinske kozmetike.
VAŽNO: informacije koje su date u ovom tekstu su informativnog karaktera i nisu namenjene za dijagnostiku ili lečenje bilo koje vrste
