Sa pojavom proleća i sunčanih dana, umesto da smo aktivni i puni energije često se dešava da nas savlada umor, bezvoljnost i pospanost. Naše telo je u „tranziciji“ nakon duge zime, prilagođavajući se sezonskoj smeni godišnjih doba.
Klimatske promene, veoma izražene poslednjih godina, praćene čestim varijacijama temperature, vazdušnog pritiska i većom količinom padavina, dodatno otežavaju borbu sa prolećnim umorom. On pogađa podjednako oba pola i različite starosne uzraste. Na sreću ove nelagodnosti su prolazne i traju od 2 nedelje do mesec dana.
Ko je kriv?
Hormonski sistem i biohemijski procesi u organizmu utiču na naše ponašanje tokom godišnjih doba. U toku zime u telu se luči visok nivo hormona melatonina, koji reguliše ritam spavanja i stepen budnosti. Sa dolaskom proleća receptori u oku registruju veći priliv dnevne svetlosti, šaljući signal mozgu da smanji lučenje melatonina. Tada raste nivo hormona seratonina i dopamina, odgovornih za dobro raspoloženje.
Nagle temperaturne promene i kolebanje atmosferskog pritiska odražavaju se na ceo organizam, koji reaguje lupanjem srca, nesvesticom i otežanim disanjem.
Šta nam u stvari nedostaje?
Zaboravite jednoličnu zimsku ishranu. Nedostatak vitamina B i C dovodi do klonulosti, dok mala količina dnevne svetlosti negativno utiče na metabolizam vitamina A i D. Preporučuje se ishrana bogata ugljenim hidratima.
Sezonsko povrće je bogato antioksidantima koji čiste organizam od slobodnih radikala. Ren, celer, cvekla, šargarepa i rotkvice razbudiće organizam i dati mu pogon. Sada je pravo vreme da u uvrstite u svoj meni što više zelenog lisnatog povrća, po mogućnosti začinjenog svežim korenom đumbira. U vodu koju pijete uvek možete iscediti malo limuna. Sve dnevne potrebe za vitaminima možete nadoknaditi i uzimanjem suplemenata sa produženim delovanjem.
Najbolja je fizička aktivnost koja aktivira sve grupe mišića, kao što su vožnja bicikla i plivanje. Dovođenje tela i duha u balans postići ćete praktikovanjem joge i tai-đi-ćuan vežbi. Lagane šetnje u prirodi pored reke pomoći će organizmu da ojača, smanji nervozu i nagomilani stres. Provodite što više vremena na suncu, čime ćete olakšati uspostavljanje hormonske ravnoteže i poboljšati stvaranje vitamina D, koji će vratiti snagu i energiju.
Obezbedite svom telu dovoljno sna i odmora i ne zaboravite da se u periodu od 22 do 2 časa ujutru organizam najbolje regeneriše. Prolećni umor pobedićete najbrže ako ojačate svoj imuni sistem.
Prolećni umor ili hronični umor
Bitno je razlikovati ih!
Prolećni umor je fiziološka faza u procesu adaptacije našeg organizma na nove meteorološke uslove. Posle zime telo je iscrpljeno od infekcija, slabijeg kretanja i manjka sunčeve svetlosti, što posebno važi za ljude koji najveći deo dana provode u zatvorenom prostoru.
Za razliku od njega sindrom hroničnog umora (CFS – Chronic fatigue syndrome) je kompleksno stanje, koje nije povezano sa godišnjim dobom i traje znatno duže. Najčešće se javlja između 40 i 50 godine života, kod žena 4 puta češće nego kod muškaraca. Iako se teško dijagnostikuje, u svetu je zabeležen nagli porast broja ljudi koji se žale na dugotrajne simptome hronične iscrpljenosti i bezvoljnosti, a Svetska zdravstvena organizacija svrstava ovaj sindrom u neurološka oboljenja. Odbor Medicinskog instituta (IOM) predložio je da se sindrom hroničnog umora preimenuje u “bolest sistemske netolerancije na stres”, da bi se bolje objasnile i shvatile posledice ovog stanja na ljudski organizam.
