U starom Egiptu, lekovita moć gline bila je dobro poznata. Grci su je upotrebljavali za saniranje preloma, a Dioskorid je govorio o tome da glina poseduje“ božansku inteligenciju” i ima moć da leči sve bolesti u ljudskom organizmu. Galen, poznati grčki filozof i lekar, napisao je traktat o lečenju zelenom glinom. Danas je glina i zvanično priznata kao pomoćno sredstvo u lečenju nekih oboljenja. U kozmetici se koristi za izradu lekovitih maski koje u kombinaciji sa uljem ricinusa i badema daju vidne rezultate. Za glinu se često kaže da zbog načina svoje upotrebe – “leči unutra i spolja”.
Struktura
Svoju lekovitost, glina duguje strukturi i sastavu. Nju čini kristalna rešetka koja joj daje sposobnost da skladišti energiju, a potom da je u određenim uslovima oslobodi.
Ima sposobnost da vezuje vlagu nekoliko puta veću od sopstvene mase. Poseduje veliki toplotni kapacitet, provodljivost i visok stepen zadržavanja toplote. Po hemijskom sastavu glina sadrži silicijum, aluminijum, titan, gvožđe, kalcijum i magnezijum.
Spektar primene
- Anemija
- Arterioskleroza
- Oboljenja disajnih puteva
- Crevna oboljenja
- Višak stomačne kiseline
- Kod povišenog holesterola
- Kod neugodnog zadaha
- Kod opadanja kose
- Za čišćenje organizma
U fizikalnoj medicini
Prilikom aplikacije, glina oslobađa akumuliranu energiju i greje, čime se pospešuje cirkulacija i izaziva vazodilatacija tkiva. U svetu su poznate banje sa lekovitom glinom koja se koristi u svrhe lečenja lokomotornog aparata.
Glina u kozmetici
Primenjuje se najčešće kao sastojak maski za negu. U prošlosti je ona bila glavno sredstvo za pranje kose i kože. Osim što pranje glinom hrani i oporavlja dlaku, na ovaj način se odlično izvlače sve nakupljene štetne materije. Sa druge strane, glina je jedno od najefikasnijih sredstava za kontrolisanje mašćenja kose. Ona izvlači sebum, ne iritirajući kožu, za razliku od agresivnih šampona.
Vrste i primena
Mikroelementi koji se nalaze u glini određuju njenu boju koja može biti – zelena, plava, crvena, bela i žuta. U zavisnosti od toga gde je iskopana, svaka glina sadrži jedinstven postotak raznih minerala i elemenata u tragovima.
Zelena glina
Od svih vrsta, zelena ima najširu primenu. Proizvodi se u granulama ili finom prahu koji se mogu nabaviti u apoteci. Tokom vremena toksini i teški metali se nagomilavaju u našem telu, prouzrokujući brojne probleme poput kožnih bolesti, alergija, astme, depresije, migrene, nadutosti, loše probave i hroničnog umora. Površina najsitnijeg dela gline je kao sunđer, te odatle proizilazi njena ogromna moć apsorpcije. Ona upija prljavštinu koja se nalazi u krvi i limfi.
Bela glina
Sastav joj je sličan kao i kod zelene gline, ali bela ima dosta mikroelemenata. Njena korisna svojstva pomenuo je Hipokrat u svojim spisima, te je od tada nezamenljiv sastojak u maskama za lice. Bela glina je bogata cinkom, magnezijumom i silicijum.
Crvena glina
Crvena glina odlično pomaže otklanjanju upalnih procesa kičme i zglobova, dok ružičasta pomaže lečenje krvnih sudova. Nije toliko pogodna za maske kao bela i zelena, ali je zato korisna za lečenje anemije, kao i za unutrašnju upotrebu. Maska sa crvenom glinom vraća sjaj koži.
Žuta glina
Izvlači toksine iz tela i koži obezbeđuje kiseonik. Bogata je kalijumom, gvožđem i drugim mineralima. Odlična svojstva pokazuje kod beživotne i opuštene kože.
Siva glina
Daje vlagu koži i tonira je. Deluje najviše na suvu, osetljivu, dehidratiranu i delikatnu kožu. Redovnom upotrebom omekšava kožu i vraća joj sjaj.
Čuvanje
Fabrički upakovana glina je očišćena i iz nje su uklonjeni razni dodaci. Najbolje je kupiti je u apotekama ili specijalizovanim radnjama. Glinu nemojte čuvati u metalnim posudama i vodite računa da ne dolazi u kontakt sa metalnim predmetima, koji mogu promeniti njen hemijski sastav. Najbolje je da se nekoliko dana pre korišćenja stavi na vazduh i sunčevu svetlost.
VAŽNO: informacije koje su date u ovom tekstu su informativnog karaktera i nisu namenjene za dijagnostiku ili lečenje bilo koje vrste!
