Uvek aktuelna tema vezana za vitamine, njihovo unošenje i doziranje putem ishrane i kroz suplementaciju, ovog puta biće osvežena podsećanjem na jedan od vitamina kome je u javnosti posvećeno najmanje pažnje.
U pitanju je vitamin K ili koagulacijski vitamin, koji ima važnu ulogu u zgušnjavanju krvi. U prirodi se nalazi u dva oblika: kao K1 i kao K2, a sintetičkim putem dobijeni su: K3, K4 i K5.
K1 unosimo u organizam putem ishrane, dok K2 sintetišu bakterije iz grupe koli u tankom crevu. Pripada grupi vitamina topivih u mastima, zajedno sa A, zatim vitaminom D i E (nalaze se u mastima i u masnim delove hrane. Probavljaju se samo u žuči jer su netopljivi u vodi).
Istraživanja
Istraživanja su pokazala da je vitamin K važan u održavanju adekvatnog nivoa vitamina D. Ako Vam manjka jedan od ova dva vitamina, ni jedan neće funkcionisati kako treba. Takođe, nemamo svi potrebnu količinu vitamina K u organizmu. Istraživanja su pokazala da je biljni K1 najdelotvorniji oblik vitamina K u zaštiti od osteoporoze i preloma, jer omogućuje taloženje kalcijuma u kostima, a ujedno sprečava stvaranje osteoklasta (tip koštane ćelije koja razlaže koštano tkivo).
Izvori vitamina K
Ukoliko se hranimo zdravo i izbalansirano, manjak K vitamina ne bi trebalo da nas muči. Sa druge stane, ishrana bogata rafinisanim šećerom, ima nizak nivo vitamina K.
Pronalazimo ga u namirnicama biljnog porekla, naročito u zelenom povrću, kao što su spanać, kopriva i blitva, potom u zelenom čaju, grašku, ovasu, semenu soje, karfiolu i kupusu. K2 je prisutan u namirnicama životinjskog porekla, žumancetu, puteru i goveđoj jetri.
Značaj vitamina K
Vitamin K je pokretač celog procesa zgrušavanja krvi čim dođe do krvarenja. Bez njega bi zaustavljanje krvarenja bilo nemoguće. Pored toga, ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju, pomažući usvajanje kalcijuma. Smatra se da ima ulogu u prevenciji bolesti srca i smanjenja nivoa holesterola u krvi. Kod novorođenčadi postoji fiziološka hipovitaminoza, te se u porodilištima K1 obavezno daje neposredno posle porođaja.
Hipovitaminoza
Do manjka vitamina K dolazi usled slabe apsorpcije masti iz gastrointestinalnog trakta, zbog toga što se vitamin K koji je liposolubilan, apsorbuje iz creva zajedno sa mastima. Manjak se javlja i kod celijaklije i kolitisa. U slučaju nedostatka vitamina K, dolazi do pada protrombina u krvi, a time i poremećaja koagulacije i krvarenja.
Kada su u pitanju trudnice, ukoliko manjak vitamina K postoji u placenti (naročito ukoliko trudnica prima antikoagulanse), mogući su skeletni deformiteti kod novorođenčeta. Takođe, dugotrajna upotreba antibiotika narušava crevnu floru što utiče na smanjenje nivoa vitamina K u organizmu. Nedostatak K vitamina javlja se i usled loše ishrane, kao i alkoholizma.
Dnevne potrebe
Stručnjaci smatraju da je adekvatan unos vitamina K za bebe 2 µg na dan, a za odrasle: žene 90 µg, muškarci 120 µg na dan. Suplemente vitamina K treba uzimati uz obroke radi bolje apsorpcije. Uopšteno, vitamin K se dobro podnosi i nije toksičan.
Nedostatak vitamina K
Nedostatak vitamina K ili hipovitaminoza K, ogleda se kroz sledeće simptome: modrice, hematomi, bolovi u stomaku, kalcifikacija mekog tkiva, pojačano menstrualno krvarenje, krvarenje u probavnom traktu, krv u mokraći, krvarenja iz nosa i desni, kao i anemija.
Kome se preporučuje
Najčešće se vitamin K preporučuje u slučaju deficita izazvanog sledećim bolestima ili stanjima: alkoholizam, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, hronična dijareja, osteoporoza, kao i obilna menstrualna krvarenja.
VAŽNO: informacije koje su date u ovom tekstu su informativnog karaktera i nisu namenjene za dijagnostiku ili lečenje bilo koje vrste!
