Ne tako davno, pojava dijabetesa u trudnoći predstavljala je veliki rizik kako za majku, tako i za dete. Danas, zahvaljujući napretku na području dijabetologije i akušerstva, pojava povišenog šećera, uz pravilan režim života i ishrane drži pod kontrolom.
Gestacijski dijabetes melitus razlikuje se od pojave dijabetesa 1 i 2 u drugim slučajevima, a razvija se isključivo za vreme trudnoće, u situaciji kada telo ne uspeva da napravi dovoljnu količinu insulina koja obezbeđuje normalan nivo šećera u krvi. Dobra vest je da prolazi u najvećem broju slučajeva u prvih šest nedelja nakon porođaja.
Znaci i simptomi gestacijskog dijabetesa
Većina žena ne uočava nikakve znakove poremećaja, te se najčešće otkrije tokom mesečne analize krvi. Povećana žeđ i glad neki su od simptoma, ali ne moraju nužno biti povezani sa pojavom šećera. Povećan rizik od razvitka gestacijskog dijabetesa imaju:
- Žene koje su u prethodnoj trudnoći imale šećer
- Gojazne osobe
- Starije prvorotke, iznad 35. godine života
- Žene sa istorijom šećerne bolesti u porodici
- Žena sa metaboličkim sindromom
- Žene koje imaju sindrom policističnih jajnika
Kontrola na vreme
Preporuka za dijagnostiku ovog poremećaja jeste da se kod svih žena rutinski kontroliše nivo šećera u krvi, počevši od prve kontrole kod lekara, a da se između 24. i 28. nedelje uradi test opterećenja glukozom, da bi se videlo kakav je odgovor organizma na njega.
Najvažniji je početak
Prva tri meseca trudnoće, kada se formiraju organi ploda, izuzetno su važna. Stoga je neophodno da u tom periodu bude dobra regulacija nivoa šećera u krvi buduće majke, kako bi se sprečila pojava malformacija kod ploda, koje mogu da se dese u slučaju povišenog šećera u krvi.
Test opterećenja
- Za trudnički šećer karakteristično je što kod njega ne mora postojati povišen jutarnji šećer.
- Test opterećenja šećerom (glukozom) ili test tolerancije na glukozu je test kojim se procenjuje odgovor organizma na oralno unetu glukozu. Predstavlja merenje koncentracije glukoze u serijskim uzorcima pre i nakon konzumiranja glukoze.
- Kriterijumi za dijagnozu gestacijskog dijabetesa su: vrednost glukoze u krvi (našte srca) iznad 6,7 mmol/L i vrednost glukoze u krvi dva sata nakon testa opterećenja sa 75 grama glukoze iznad 11,1 mmol/L.
- Prethodno veče ne bi trebalo jesti ništa slatko, niti doručkovati na dan kada se test izvodi. Pre izvođenja testa vadi se krv, nakon čega se popije čaša vode u kojoj se nalazi razmućena određena količina šećera, a potom se krv vadi na jedan, dva i na tri sata, te se onda određuje nivo šećera u krvi.
Način života
Većina trudnica dobru glikoregulaciju može da postigne samo sprovodjenjem dijetetskog programa i održavanjem optimalne telesne težine, dok samo jedna trećina mora da prima insulin do porođaja. Dijeta koja se preporučuje u slučajevima gestacijskog dijabetesa je siromašna ugljenim hidratima, a savetuje se redovna, umerena fizička aktivnost, uz redovne kontrole šećera u krvi.
Planiranje
Većini žena kojima je ustanovljen dijabetes, svakodnevno su potrebna tri glavna obroka i laki obrok pre spavanja. Neophodno je da pauze između obroka ne budu duže od pet sati, jer se u suprotnom proizvode ketoni – sporedni produkti razgradnje, koji mogu da budu štetni za bebu. Šećer u krvi će se lakše normalizovati ukoliko su obroci češći a manji. Mnogo je verovatnije da će višak šećera u krvi biti rezultat viška kalorija uzetih za veliki obrok, nego ako se kalorije raspodele tokom dana.
Prevencija
- Prevencija je jednostavna. Svim trudnicama se preporučuje umereno uzimanje slatkiša, upravo zbog promena metabolizma tokom trudnoće. Kod trudnica kod kojih je konstatovan gestacijski dijabetes terapija striktna je primena dijete bez šećera.
- Kod žena koje su pre trudnoće imale dijabetes, insistira se da njihov nivo šećera u krvi bude optimalno regulisan bar tri meseca pre nego što se odluče na začeće.
Posle trudnoće
Nakon porođaja, zbog prestanka delovanja hormona posteljice i smanjenja potrebe za insulinom, prekida se terapija kod žena kod kojih se pojavio gestacijski dijabetes. Preporučuje se dijeta, redovne fizičke aktivnosti, održavanje optimalne telesne težine i kasnija uredna kontrola šećera u krvi. Istraživanja su pokazala da oko 30% žena koje su imale gestacijski dijabetes ima sklonost ka pojavi dijabetesa u kasnijem periodu života. Održavanjem optimalne telesne težine, sprovođenjem pravilne ishrane i fizičkih aktivnosti, smanjuje se rizik za razvoj dijabetesa tipa 1 ili tipa 2.
Sve žene koje su imale gestacijski dijabetes, ako planiraju sledeću trudnoću, moraju ponoviti OGTT pre začeća, na početku i u 28 nedelji trudnoće.